Ne znam zašto, ali ovo doba godine me naprosto iscrpljuje. Valjda sam umorna od zimskih praznika, žderanja i ostalih “domaćinskih” poslova. Uglavnom me uhvati neka nervoza i depresija. Ne znam zašto. Rešena sam da tome stanem na kraj, tako što ću sebi da nagomilam brdo obaveza!
Ima tu još jedna “kvaka”. Da li je to zbog toga što sam riba u horoskopu, ili šta li je, ali ja najbolje funkcionišem under pressure, ili ti kada sam u fazi sklonisedatenevidim!
E takav mi je i ovaj period. Kao majka dva mala vraga, jako mi je teško da iskoordinišem sve ono što volim u životu.
Pa evo samo par stvari… Svaki dan moram da budem nasmejana i doooobro naoružana živcima, jer moje mališane ne zanima da li je moj dan. Svaki dan sve treba da se nađe na svom mestu (od suđa, čistog veša, pa do gooomile igračaka i kojekakvih stvari koje se zateknu po kući). Svaki dan trebam da im obezbedim sve obroke ( gde se često nađe i ono “mama peci ćinkice”—palačinke). Svaki dan je tu redovno loženje vatre, dočekivanje umornog muža sa posla, večernje kupanje skoro svih dupeta u kući, uspavljivanje dece, spremanje ostataka koječega. Ovo su sve zahtevi jednog mog normalnog dana. A pošto se ovaj blog ne bavi mojim normalnim životom već onim, kreativnim red je da nešto i o tome kažem

Kao šlag na tortu, svrbela me je gomila novog materijala, novih stvari i moja nova UV lampa, koje sam verno kao svaka prava veverica skupljala tokom zime. Stajalo je i čekalo. Neke bolje dane. E pa, ti dani su došli. Ne dozvoljavam ni da me gomila obaveza i svakodnevnih zavrzlama zaustavi. Svaki minut, koji uhvatim slobodan ja radim. Zatvorim se u svoju sobu i ne mrdam! Uživam. Meditiram. Svako ko ima neki hobi razumeće o čemu pričam.

Isprobala sam i taj famozni Magic gloss, i moju UV lampu, i nove teksture, i nove boje. Svašta sam radila !

Organizovala sam još jednu kreativnu radionicu za mart, kao i Osmomartovsku izložbu (daće Bog da bude uspešna kao Novogodišnja ).

I, sad, jel ima još nešto?

Ima Zahvaljujući jednoj meni jako dragoj osobi, ponovo sam se bacila na čitanje knjiga. Malo sam zapostavila tokom studiranja, i to je ostalo tako. U poslednjih mesec dana, uspela sam da pročitam i četiri knjige. Vrlo sam srećna zbog toga. Ne zbog kvantiteta, već njihovog kvaliteta i inspiracije koju sam u njima pronašla.

A najveća inspiracija, pouka, glasi upravo ovako: Ne daj se! Ne predaj se! Rintaj kao konj, i ne dozvoli da ti dokono vreme pokvari ovu sreću oko tebe.

Napumpana pozitivnim stavom, gomilom novih radova ( ah koliko ih samo čeka da se uslikaju), krećem u očekivano proleće, u ovu godinu.

Ništa mi neće pokvariti entuzijazam- pa čak ni činjenica da sam nezaposlena, da ne mogu da se ispunim kao žena od karijere, i da živim u ovoj rupčagi od države.U radu je spas.

Odoh sada da radim

Voli Vas,

Šiška

P.S.  A ko uopšte može da se prepusti depresiji, kada  ima ova četiri oka pored sebe?